Od drevnog Egipta do savremenog društva, farbanje kose je bilo sastavni deo rituala ulepšavanja. Tehnika i mogućnosti farbanja su se naravno, menjale, isto kao i trendovi. Interes za promenu boje kose, međutim, nikada nije nestajao. Mnogi su srećno izbegli opasnosti ranih tinjedžerskih godina i nisu preživele drastičnu, ponekad katastrofalnu promenu boje kose u izvedbi školske drugarice. Mnogi su izbegli i odlazak kod frizera i zahvate tipa “korekcija boje” ili gimnastiku neophodnu za farbanje kose u sopstvenoj režiji, pred ogledalom. Za ostale su farbanje, senčenje, izvlačenje pramenova, balajaž ili toniranje postali sastavni deo životnog stila. Boja kosa je važan začin lepote. Put od prvih, prilično svedenih boja za kosu do živahnih, atraktivnih komercijalnih boja bio je podugačak.
Kada je farbanje počelo?
Istorija starog Egipta upućuje na mnoga napredna tehnološka dostignuća za to vreme, ali je farbanje kose bilo na rudimentarnom nivou. Početak farbanja kose zaista vezujemo za stare Egipćane. Uglavnom su koristili kanu, za pokrivanje sedih. Prirodna boja za kosu bila je popularna i među Grcima I Rimljanima, a u pravljenju su korišćeni različiti biljni esktrakti.
Prva trajna farba za kosu – crna – datira iz Rima. Do pojave drugih boja, civilizacija je morala da sačeka nekoliko vekova. U Rimskom carstvu, prostitutke su neko vreme morale da se farbaju u plavo. Neke su se dovijale noseći perike, a one koje su farbale kosu koristile su posvetljivače na bazi biljnih mešavina. Boje za kosu bile su značajne i muškarcima-ratnicima. Naime, ofarbana kosa je na bojnom polju imala ulogu da ukaže na rang ratnika i zaplaši neprijatelja.
Crvena boja kose prvi put se pojavila u Srednjem veku, kao rezultat genetske mutacije. Prvi dokumentovan slučaj prirodno crvene kose bio je u Škotskoj. Riđi su dugo bili predmet zaziranja i optuživani za veštičarenje. Tek sa kraljicom Elizabetom I, crvena kosa je postala prihvatljiva. 
Od slučajnog otkrića do globalnog trenda
Poput mnogih pronalazaka, farba za kosu kakvu danas poznajemo nastala je slučajno. Naime, engleski profesor Wilijam Henri Perkin je sintetizovao prvu farbu za kosu dok je pokušavao da pronađe lek protiv malarije. Hemičar August Vilhelm Fon Hofman je Perkinovo otkriće dalje usavršio kreiravši para-fenilenediamin (PPD) koji je i dalje osnova mnogih trajnih farbi za kosu.
Početkom dvadesetog veka Hemičar Eugen Šuler je na bazi PPD-a kreirao prvu komercijalnu farbu za kosu koju je nazvao Aureola, a koja je kasnije postala svetski poznata kao L’Oreal, što je bio I naziv kompanije koju je Šuler osnovao. Tokom prve polovine prošlog veka formule su usavršavane, pa su se pojavile i prve farbe koje su mogle da se koriste u kućnim uslovima, kao i farbe bez hidrogen peroksida. U to vreme frabanje kose nije previše promovisano (još uvek su postojali negativni stavovi prema farbanju), ali su sedamdesete godne prošlog veka donele značajnu promenu. Nova životna filozofija je promovisala otvorenost i razumevanje različitih standarda lepote, pa su žene postale slobodnije u pogledu promene boje kose. Posledica ove promene bili su, naravno, znatno smeliji trendovi osamdesetih I devedesetih godina. 
115 godina moderne industrije farbe za kosu – šta se promenilo?
Od prirodnih tonova i nežnog balejaža do atraktivnih pramenova u bojama duge, jasno je da je farbanje kose jedan od ključnih segmenata industrije lepote. Značaj se vidi i kroz brojke: svetsko tržište kozmetike za kosu 2018. vredelo je, prema proceni, skoro 90 milijardi dolara, a tačno trećinu pokrivaju boje za kosu.
Pritom, mada su se stil i proizvodi poslednjih vek i kusur dramatično promenili, hemijski sastav farbi za kosu se od početka komercijalne proizvodnje nije menjao ni izbliza toliko dramatično.
Ilustracije radi, Šuler je prvu komercijalnu farbu za kosu predstavio 1907. To je godinu pre nego što je Henri Ford predstavio legendarni model T, odnosno prvi automobil sklapan na modernoj fabričkoj traci, umesto ručno. Uporedite neki Ford T sa današnjim automoibilima. Razlika je neshvatljiva. Kod farbi za kosu baš i nije.
Tehnologija proizvodnje i sama upotreba farbi za kosu jeste mnogo napredovala od industrijskog početka,. ali osnovni sastojci su uglavnom isti, uključujući PPD, amonijak i resorcinol. 
I kuda dalje sa farbom za kosu?
Mnoga tehnička i tehnološka dostignuća XX veka uveliko su prevaziđena. Setite se telefona sa brojčanikom ili masivnog televizora malog ekrana bez daljinskog upravljača. Šta se zapravo promenilo kod boja za kosu? Tehnologija proizvodnje sastojaka i same farbe su došle do masovnosti koja je farbu za kosu učinila svima dostupnom. Napreduje i razvoj, posebno u skorije vreme. Farbe postaju zdravije i pouzdanije, a primena često znatno jednostavnija.
Danas možete bezbedno da se ofarbate i kod kuće, bez obilja štetnih sastojaka iz ranih farbi. Ovde mislimo na proizvode bez PPD, amonijaka, resorcinola, ftalata, parabena i glutena, a sa više hranljivih sastojaka poput keratina, arganovog ulja ili ginsenga. Farbanje kose uopšteno dovoljno dugo je toliko ogroman deo života da ga ne možemo podvoditi pod trendove. Farbanje kose je sastavni deo ulepšavanja, a to će i ostati. Utoliko više se radujemo pojavi i razvoju zdravijih, prirodnih alternativa. 
