.jpg)
Na šta prvo pomislite kada čujete “Viking?“ Sasvim moguće na Hogara Strašnog, rogati šlem ili na seriju istog imena. To verovatno zavisi od vaših godina. Ovi vešti moreplovci sa juga Skandinavije već decenijama inspirišu reditelje, crtače stripova i pisce, kako istorijskih romana, tako i epske fantastike. Utkani u motive “Gospodara prstenova”, koji su se i pre, a posebno posle filmske trilogije ugnezdili na sve strane, Vikinzi su postali deo svetske pop-kulture. Međutim, u fokusu su njihovi pljačkaški pohodi, istraživanja (radi pljačke), tehnologija i mitologija. Retko nailazimo na priče o njihovim svakodnevnim životima.
Mi ćemo da se pozabavimo njihovom kosom. Ona im je bila izuzetno bitna i negovali su je prema tradiciji i strogim običajima. 
O značaju kose, između ostalog, govori i to da su dvojica najpoznatijih vikinških vođa ostali upamćeni kao Harald Dugokosi i Svein Račvobradi.
Muškarci su uglavnom imali kosu do ramena i obrijan potiljak. Kosu i bradu su pleli u kikice. Tako im nije upadala u oči tokom bitke i neprijatelj je teže mogao da ih ščepa i tako stekne prednost. Neudate žene su nosile puštenu kosu, a udate su bile lako prepoznatljive po čvrstim punđama koje su vezivale šarenim trakama. U nekim regionima kosu su pokrivale kapicama od lagane tkanine. Kratku kosu su nosili isključivo robovi, i muškarci i žene. Ponovo, instant prepoznatljivost statusa.
Makaze nisu imali, te se smatra da su kosu skraćivali nožem. Čin ritualnog skraćivanja kose je, kao i u pojedinim azijskim i afričkim kulturama, bio deo inicijacije. Vikinzi su verovali da time počinju novi život, a odsečenu kosu čuvali su u bronzanim kutijicama kao podsetnik na prethodni. U svakom slučaju verovali su da ti pramenovi imaju moćna magijska svojstva.
DIVLJACI ILI NE, VIKINZI SU REDOVNO PRALI KOSU. I BLAJHALI JE.
Unatoč mitu da su bili “prljavi divljaci,“ Vikinzi su ličnoj higijeni posvećivali punu i široku pažnju. Prema istorijskim izvorima, češljali su se svakodnevno, prali su kosu nekoliko puta nedeljno i kupali su se svake subote. Hrišćanski misionari su ocenili da Vikinzi “te neprirodne stvari rade” da bi zaveli engleske plemkinje. Supruge su prale kosu svojim muževima. Bio je to izraz ljubavi.
I telo i kosu su prali sapunom. Pravili su ga od mešavine životinjske masti i pepela. Najčešća kombinacija je bila kozja mast sa drvenim pepelom, jer je davala gustu, prozirnu smesu. Otkrili su da pepeo luči izbeljuje kosu. Da, strašni vikinzi, muškarci češće od žena, su se blajhali. Ponekad su u smesu dodavali crveni pigment, pa su se i farbali. Veruje se da su to pokupili od germanskih plemena. Do danas je ostalo nejasno da li je blajhanje i farbanje imalo nekakav ritualni značaj ili je bilo samo estetski motivisano.
BEZ SVOG ČEŠLJA NI U PLJAČKU, NI NA ONAJ SVET
Kao što rekosmo, češalj su koristili svakodnevno i svaki član vikinškog domaćinstva je imao svoj. Najstariji primerci, iz VII i VIII veka bili su izrezbareni od kitove kosti, morževe kljove ili uvozne slonovače. Bili su dvostrani, sa krupnijim zubima na jednoj i sitnijim na drugoj strani. Sitnijim, gušćim zubima uklanjali su vaške.
Kasnije, od XI veka, češljeve su pravili iz više delova od jelenjih rogova. Rogove su sekli poprečno u fine pločice koje su lepili u delikatne, kompleksne češljeve. Muškarci su svoje češljeve od oštećenja čuvali u posebnim futrolama. Te futrole su se pravili rezbarenjem drveta ili kosti, a delove su ukrašavali srodnim motivima. Žene su češljeve čuvale u platnenim vrećicama kod kuće ili u torbicama o pojasu.
Značaj češlja za Vikinga dokazuje i to da su pokojnike sahranjivali sa baš njihovim češljem. Uzeti pokojnikov češalj smatrali su svetogrđem i verovali da prestupnik time priziva nesreću da se sruči na celo svoje domaćinstvo.
Kopije vikinških češljeva danas se nude u suvenirnicama na severu Evrope. Mi ih nemamo – na koncu, više su lepi nego što su praktični. Imamo, međutim, najbolje na tržištu danas, kako za kućnu upotrebu zahtevnih korisnika, tako za profesionalnu. Svako ko poseduje neki od Kasho češljeva od super-čvrstih ugljeničnih vlakana čuvaće ga isto kako su Vikinzi čuvali svoje. Detalje možete saznati upitom na saveti@vsdtrade.com ili od vašeg VSD komercijaliste.
