Neverovatan uspeh Madam C.J. Walker

OD DETETA ROBOVA DO PRVE ŽENE MILIONERA U SAD – UPOZNAJTE MADAM SI-DŽEJ VOKER

 Ko je bila Sara Bridlav (Sarah Breedlove)? Ona je bila prva Amerikanka-milioner, ne računajući žene rođene u bogatstvu. Na samo žena koja je samostalno zaradila ulaz u taj, početkom XX veka izuzetno elitni klub, nego je bila i crnkinja, dete oslobođenih robova i berača pamuka. Poznatija kao Madam Si-Džej Voker (Madam C.J. Walker), bila je i politički aktivna i veliki filantrop. Šta je bio njen recept za izlazak iz bede i predrasuda? U suštini, petrolejski žele i sumpor, odnosno pomade za kosu. Još više, njeno shvatanje da su lepota kose i zdravlje neodvojivi. Konačno i ključno, njene marketinške ideje. Osim ogromnog uticaja na industriju kozmetike kose, ostavila je dubok trag kao filantrop i borac za emancipaciju žena, posebno Afromamerikanki.

Rođena je 1867 u Luizijani, na teritoriji robovlasničkih država juga SAD koje su samo tri godine ranije izgubile građanski rat. Bila je peto dete i prvo rođeno kao slobodno. Majka joj je umrla, verovatno od kolere, kada je imala šest godina, a otac godinu kasnije. Brigu nad njom preuzela je sestrina porodica. Sa 10 godina počela je da radi kao služavka. Sa 14 godina udala se za Mozesa Mekvilijamsa (Moses McWilliams), pre svega da pobegne od zlostavljanja muža svoje sestre. Sa 20 je ostala udovica. Njena ćerka, Alilija (A‘Lelia) imala je dve godine.

 Godinu posle smrti muža, pošla je za braćom, berberima, u veliki grad, u Sent Luis. Zapošljava se kao pralja ali, mada sa svega tri meseca formalnog obrazovanja, pažljivo posmatra svet oko sebe i - atipično za žene tog doba uopšte, a kamo li siromašne crnkinje – počinje da razmišlja o poslu.

I DECA ROBOVA SU PATILA OD PROBLEMA LOŠE HIGIJENE I JOŠ LOŠIJE “KOZMETIKE”

 Još kao tinejdžerka, Sara je počela da gubi kosu. To je u to vreme bila uobičajena pojava među Afroamerikankama. Naime, uglavnom siromašne crnkinje su za oskudnu higijenu i doterivanje koristile veoma štetne sastojke. Osim gubitka kose, redovno su patile od snažnog perutanja i upale kože glave. Čak za i one imućnije, kozmetike za negu njihovu specifičnu kosu prosto nije bilo. Kako su izlazile na kraj sa tim? Pa, nikako, skrivale su ispod marama.

Prema uobičajenoj praksi iz tog doba, crnkinje su kosu i skalp obilato nalivale uljima. Imajte na umu da je tada higijena bila... pa, da je nije ni bilo u današnjem smislu reči. Cilj im je bio da se zaštite od insekata i parazita, ali i da sakriju perut i nedostatke. Danas znamo da je jedan od čestih sastojaka tih mazalica - srž iz volovskih kostiju – svakako bio potencijalno veoma štetan.

Sara je, međutim, odbila da se preda. Pokušavala je da se leči, mutila je i eksperimentisala sa tradicionalnim receptima, ali negde početkom XX veka počela je da radi kao prodavac maske za kosu jedne druge Afroamerikanke, Eni Turnbo (Annie), osnivača kompanije Poro. Tada je već bila ponovo udata, za Čarlsa Džozefa Vokera (Charles Joseph) i preuzela je poslovno-umetničko ime Madam Si-Džej Voker. Svetski sajam 1904. u Sent Luisu nije ispunio velika očekivanja Turnboove. Sa urođenim smislom za marketing, Vokerova je shvatila i zašto – jer melem nije bio ponuđen crnačkoj populaciji.

Godinu posle Sajma, sada već 37-godišnja Vokerova preselila se sa ćerkom na Zapad, u Denver. Tamo je stigla sa jednim dolarom i nešto sitnine u džepu. Nastavila je sa prodajom za Turnboovu, ali istovremeno je počela da razvija sopstvenu formulu.

PETROLEJ, SUMPOR, VOSAK, KOKOS… I ZVEZDA JE ROĐENA

Tako je došla do svog prvog proizvoda, pomade nazvane „Wonderful Hair Grower.“ Baza je bila petrolejski žele sa sumporom, protiv peruti i jačanje vlasi. Unutra su išli i pčelinji vosak, kokosovo ulje i ekstrakt ljubičice koji je pokrivao miris sumpora. Preparat je zaista delovao, ali eksploziju interesa, prodaje i zarade napravila je sama Vokerova.

Ona je svoj proizvod pre svega ponudila afroameričkoj ženskoj populaciji. Ogorčeno, doživotno rivalstvo dve uspešne žene ove godine ilustrovao je Netflix, serijom Self Made. Serija je sjajna, ali treba znati da kritičari zameraju znatno odstupanje od činjenica.

Nekadašnja pralja nije samo izumela pomadu. Niti se samo hrabro zadužila da napravi fabriku za masovnu proizvodnju. Osmislila je ceo paket i reklamirala ga je kao „Postupak Voker“ i „Voker sistem za kulturu lepote.“

NE SAMO POMADA, NEGO KOMPLETAN TRETMAN – KAO DANAS

Uz pomadu, ubacila je i svoje sapune i šampone, kao i specijalnu alatku češalj za duboko raščešljavanje sitno ukovrdžane afričke kose. Davala je i opširno uputstvo za kompletan tretman i neumorno je inovirala, kako proizvodnju, tako i marketing. Naglašavala je da su njeni proizvodi, bez životinjskih sastojaka, prevashodno zdravi i da joj je cilj da žene oslobodi vekovnih hroničnih problema izazvanih nezdravim tretmanom kose i skalpa.

Pokrenula je poštansku dostavu i postavila Aliliju da je vodi. Žene, u početku isključivo Afroamerikanke koje je zapošljavala kao agente, prolazile su temeljnu marketinšku obuku. Vokerova je razvila i licenciranu mrežu prodavaca, najčešće frizerskih salona. Lojalnost stalnih klijenata nagrađivala je popustima i poklonima. Da, zvuči poznato, danas su to “internet Prodaja”, “promocija,” “kampanja” i “akcija.”

U samo nekoliko godina, Vokerova je počistila konkurenciju, i Turnboovu, i belačke proizvođače koji su imali ponudu za crnkinje. Već 1908. u Pitsburgu je otvorila koledž lepote, a dve godine kasnije proizvodnju i posao preselila je u Indijanapolis. Godinu pred izbijanje I Svetskog rata, izašla je na međunarodno tržište i posetila Karibe i Centralnu Ameriku.

Neumorno je putovala po SAD i promovisala svoje proizvode, a pred smrt 1919. zapošljavala je oko 25,000 agenata za prodaju. Umrla je u 52. od problema sa bubrezima. Tada je živela u Njujorku, u sopstvenoj zgradi na Menhetnu i na imanju van grada.

Nije, međutim, bila poznata samo po poslovanju. Zalagala se za afroameričku i posebno žensku emancipaciju. Zapošljavala je crnkinje na tada teško dostupnim, dostojanstvenim poslovima i donirala za njihovo obrazovanje.

VRAĆA LI SE MADAM NA TRŽIŠTE VEK POSLE SMRTI?

Elem, šta se zbilo sa poslovnom imperijom Vokerove? Kompaniju je nasledila Alilija, ali ona je zapamćena manje kao poslovni genije i više po svojim prijemima i filantropskom radu. Firma je dugo tonula, da bi 1981. fabrika zatvorila vrata. Njeno sedište u Indijanapolisu je, međutim, očuvano i zaštićeno, pod imenom  Centar Madam Voker.

Brend, je, međutim, ponovo živ. Pre sedam godina prava je otkupila firma Sandajal Brends (Sundial Brands), i planira da distribuira linije šampona, kondicionera i maski za kosu inspirisane više od veka starim melemom. Amin za posao dala je praunuka velike Madam, pisac Alilija Bandls (Bundles). Vlasnik Sandajala takođe planira da od imanja Madam Voker u Irvingtonu kod Njujorka pretvori u centar za promociju afroameričkih preduzetnica. Praunuka je raznim prilikama rekla da je Madam Si-Džej Voker imala grandioznu viziju, ali da verovatno ipak nije mogla ni da sanja kakvu će zaostavštinu da ostavi iza sebe.