.jpg)
PUT ŠAMPONA IZ INDIJE U EVROPU
Jedan recept za pranje kose iz ranog XIV veka u Evropi, dakle u osvit renesanse: pomešajte gušterov loj i izmet lastavice. Dobro istrljajte. Po pranju dobro isperite. U narednom veku u Indiji već je u upotrebi sapunjava smesa sa osnovom od utucanog indijskog oraha. Trgovina između Britanije i Indije od početka XVII veka u Evropu je donela, između ostalih egzotičnih stvari, i to sredstvo. Na Hindiju se nazivalo “čampo” (chāmpo). Zvuči poznato? U svakom slučaju, čampo je mirisao neuporedivo lepše od sredstava za pranje kose tada u upotrebi u Evropi i žitelji dvorova su načisto poludeli za njim. Nije ni čudo. Mada je u ranom XVIII veku ptičji izmet uveliko izleteo iz mode, zamislite miris ove mazalice za kosu prema francuskom receptu: “Odstranite srž iz juneće kosti, uklonite ostatke kosti i mesa, pomešajte sa malo lešnikovog ulja i dobro uvaljajte oklagijom.” Indijski čampo je, međutim, bio redak i skup, dostupan samo bogatom svetu koji ga je nabavljao svojim frizerima. Naravno, prekršten u “šampon,” dopreman je u čvrstom stanju, pakovan slično sapunu. Proizvodnja tečnog šampona počela je tek 1920-ih. 
RAZBIJANJE MITOVA
Šta je to mit? Jedna definicija kaže: tradicionalna pripovetka iz davnina koja objašnjava neki prirodni ili društveni fenomen, najčešće uz ulogu natprirodnih bića ili pojava. “ Druga je mnogo kraća: „Naširoko prihvaćeno ali netačno verovanje ili ideja.“ Kao i sve drugo, i kosa je obavijena rojem mitova, od osvita civilizacije do dana današnjeg. Pozabavićemo se malo time u nekoliko blog-epizoda, jer nisu svi smešni.
Mnogi su štetni, poput ovog: „Za zdravu kosu, prođi četkom 100 puta na dan.“ Moguće je da verovanje vuče koren iz vremena kada su vaške i drugi paraziti bili svuda. Zapravo, preterano četkanje oštećuje vlasi, otvara i skida ljuspe kutikule. Samo nekoliko poteza četkom od skalpa ka krajevima dovoljno je da razmrsi kosu i raspodeli prirodno ulje sa korena do vrha vlasi.
Ni verovanje da se naše glave, odnosno kosa, navikavaju na neki šampon nije tačno i može biti štetno. Naravno, jeste kosa „naviknuta“ na određene preparate ako oni rade posao koji treba da rade. Kad se zameni nekim proizvodom koji ne odgovara, uslediće reakcija, naprimer perut. Ali to nema veze sa navikom. Posmatrajte svoju kosu i, ako uočite da se dešava nešto neželjeno, posavetujte se i pokušajte nešto drugo. Kosa se neće „buniti“ na promenu ako u pitanju nije pogrešna nega.
SKRAĆENA ISTORIJA MUŠKE FRIZURE
Ko pomisli da su muškarci uvek bili uglavnom nezainteresovani za izgled svoje kose, treba da se seti biblijske priče o Samsonu, asirskih kovrdža i napirlitanih antičkih kipova. Sledi veoma kratak pregled o muškoj frizuri, a kasnije ćemo da pobliže bacimo pogled na neke zanimljive periode.
XXIII vek p.n.e.
Egipćani su bili majstori funkcionalnosti. Kosu su šišali na kratko ili su brijali skalp, sigurno zbog vrućine, parazita i prljavštine. Plemstvo i sveštenstvo je nosilo bogate marame, perike i umetke.
50. p.n.e
Znamo zahvajujući super-realističnim skulpturama iz perioda. Julije Cezar i ostali Rimljani šišali su se na kratko i terali šiške na čelo.
IV-V vek
Pod dinastijom Merovinga, plemstvo i imućni muškarci puštaju dužu kosu. Što duža i ukovrdžanija, to bolje za pokazivanje statusa. Prvi franački kralj, Klodvig, imao je nadimak “Kosmati.” Sirotinja i robovi su, naravno, šišani na kratko ili su brijani.
XVII vek
Duge, napirlitane perike su zakon. Najduže i najdetaljnije doterane nosio je Luj XIV. Izgleda da se samom sebi veoma dopadao – o tome svedoče njegovi brojni portreti. 
XVIII vek
Perike i dalje vladaju. Samo sada su bele. Ko nije imao periku, talkovao je kosu. Jedan od prominentnih muškaraca koj nije pristajao na periku bio je prvi predsednik SAD, Džordž Vašington. On je talkovanu kosu skupljao u rep, ali ipak se ulepšavao bogatim zulufima. Uzgred, serija John Adams (2008, HBO) odlično dočarava upravo njegovo društvo.
XIX vek
Pisac Čarls Dikens je ćelavi deo glave na vrhu prikrivao začešljavanjem i prebacivanjem preostalih, gustih pramenova sa desne na levu stranu.
